„ELEMENTI VANREDNOG STANJA U BOSNI I HERCEGOVINI DANAS“

Sažetak

Svi savremeni ustavi u Evropi danas posvećuju veliku pažnju sigurnosti države kao uvjetu sigurnosti pojedinca i ostvarivanju svih drugih ciljeva savremenog društva. S tim u vezi, svakako, največi značaj imaju odredbe o suverenosti, teritorijalnom integritetu, političkoj nezavisnosti i međunarodnom subjektivitetu. U ovom pogledu Ustav Bosne i Hercegovine ne predstavlja nikakav izuzetak, jer su ti ciljevi izričito navedeni kako u Preambuli tako i u normativnom dijelu Ustava Bosne i Hercegovine.

Međutim, Ustav Bosne i Hercegovine za razliku od svih drugih ustava u Evropi ne navodi uopće kategoriju vanrednog stanja. Specifičnost ustavnog sistema Bosne i Hercegovine je u tome što je kategorija vanrednog stanja prihvaćena putem ratifikacije Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava koja tom pitanju posvećuje izuzetno veliku pažnju. Isto tako, specifičnost države Bosne i Hercegovine predstavlja i činjenica da se ostvarivanje spomenutih ciljeva vrši kako putem nacionalnih tako i institucija međunarodne zajednice u vidu OHR-a.

Upravo zato, nameće se potreba da se, što je moguće potpunije, razjasni i precizira institucija vanrednog stanja u Ustavu Bosne i Hercegovine. Ovo proizilazi iz praktične potrebe, da se u bosanskohercegovačkom društvu, koje je izrazito multietničko, potpunije zaštiti demokratski poredak kao neophodni uvjet svih individualnih i kolektivnih prava koja su priznata Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i drugim instrumentima evropskog javnog poretka. Ovo je posebno aktuelno radi toga što je Bosna i Hercegovina preuzela obavezu da poslije potpisivanja Sporazuma o o stabilizaciji i pridruživanju, izvrši sve one ustavne promjene koje su potrebne da Bosna i Hercegovina postane funkcionalna demokratska i pravna država.